Kardiovaskularne  bolesti (KVB) predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u  svetu, pa i kod nas. Više od trećine umrlih pripadaju osobama srednjeg životnog doba. KVB su značajan uzrok radne nesposobnosti i prevremene smrtnosti, osoba mlađih od 65 godina.  U borbi protiv ovih bolesti najveći značaj treba da ima primarna prevencija, koja je usmerena ka prepoznavanju i otklanjanju faktora rizika (FR).

Faktori rizika na koje  ne možemo da utičemo:

• uzrast i pol – muškarci stariji od 45 a žene 55 godina,
• nasleđe – rana koronarna bolest srca  muških rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 55 godina, a u ženskih rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 65 godina

Faktori rizika na koje  možemo da utičemo:

• povišen krvni pritisak – rizik za infarkt srca, moždani udar i oboljenja bubrega raste kod osoba sa povišenim pritiskom, a naročito kada su prisutni i drugi FR; ovi pacijenti pripadaju visoko rizičnim grupama za KVB
• pušenje – prestankom pušenja smanjuje se rizik od KVB za oko 50% u toku jedne godine
• povišen LDL-holesterol i nizak HDL-holesterol
• šećerna bolest – je nezavisni faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca i drugih formi KVB
• gojaznost i neadekvatna (posebno slana) ishrana – dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija na mnogim organima
• fizička neaktivnost – redovno umereno vežbanje smanjuje  broj i obolelih i umrlih od  KVB
• mentalni stres – neizbežni je pratilac savremenog životnog stila

U Poliklinici GINAKO, specijalista Interne medicine, dr med Danijela Šatlan-Ranković i subspecijalista kardiologije, mr. sc.med. Slobodan Gajić pri prvom kontaktu sa pacijentom, a na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda, merenja krvnog pritiska, EKG-a i osnovnih laboratorijskih analiza, utvrđuju prisustvo faktora rizika za KBV, sa ciljem da se daljom zdravstvenom intervencijom, koja obuhvata nefarmakološko i/ili farmakološko lečenje u skladu sa postojećim preporukama, redukuju pa čak i eliminišu FR.

Po potrebi u kardiološkoj ordinaciji Poliklinike može da se obavi i:

• UTRAZVUK SRCA (ehokardiografija) koia sa velikom sigurnošću omogućuje procenu funkcije srca
• HOLTER SRČANOG RITMA- 24-časovno snimanje EKG-a za vreme uobičajenih dnevnih aktivnosti
• HOLTER KRVNOG PRITISKA – nošenje 24-časovnog holtera pritiska kako bi kardiolog mogao tačno da utvrdi da li zaista postoji povišen arterijski pritisak- hipertenzija. Osim toga, kada se utvrdi postojanje povišenog arterijskog pritiska i kada se uvede lek, ova metoda omogućuje kardiologu da proveri da li su lek i njegova doza odgovarajuća terapija.

Preporuke za redovan, jednogodišnji sistematski pregled osoba koje nemaju tegobe i misle da su zdrave, u sklopu prevencije KVB:

1. Uraditi osnovne laboratorijske analize (sedimentacija, kompletna krvna slika, gvožđe, šečer u krvi, lipidni status / indeks ateroskleroze, urea, kreatinin, urin, stolica na skriveno krvarenje, a kod muškaraca starijih od 50 godina i tumorski marker-PSA)
2. Kontrola krvnog pritiska i EKG-a uz fizikalni pregled kod opšteg Interniste ili kardiologa

Po potrebi će se uraditi dodatne laboratorijske analize, Holter pritiska, Holter EKG-a i ultrazvuk srca, trbuha, štitaste žlezde ili krvnih sudova vrata, ruku, nogu, bubrega, jetre ili aorte. Koji je pregled potreban određuje opšti internista ili kardiolog, u zavisnosti od rezultata i nalaza nakon prvog pregleda.