PONEDELJAK – PETAK 08:30-14:00 I 17:00-19:00022 472 383TC ATRIJUM, GLAVNA 176, 22400, RUMA


Blog

CLASSIC LIST

Slika-1..jpg
08/Mar/2019

Ono što karcinom grlića materice čini izuzetkom među svim ostalim malignim tumorima je njegova pogodnost za rano otkrivanje. U cilju ranog otkrivanja promena na grliću materice primenjuju metode i analize koje su  bezbolne, jednostavne, lako izvodljive, a rezultati se dobijaju brzo.

Osnovni značaj primene ovih  metoda, koje su skrinig metode (nisu dijagnostičke) je da  se utvrdi prisustvo promena na grliću materice koje zahtevaju primenu konačne dijagnostičke metode, a to je biopsija. Ona će dati tačnu  patohistološku dijagnozu. Konačan cilj svih ovih mera je da se otkriju promene na grliću materice u njihovoj ranoj fazi, kada one  još uvek nisu zloćudne ali ako se ne leče ispravno i na vreme mogu jednog dana da pređu i rak na grliću materice.

  1. Papanicolaou test (“Papa test”) je metoda ispitivanja ćelija  uzetih sa površine i iz kanala grlića materice. Od uzetog uzorka se pravi razmaz ćelija koji se fiksira na mikroskopskoj pločici i boji po metodi Papanikolau. Posle bojenja vrši se mikroskopska analiza osobina ćelija. Nalaz Papa testa može da ukaže na prisustvo zapaljenja na grliću,  na prisistvo izmenjenih ćelija, pa čak i na prisustvo zloćudnih ćelija. Zbog životnog stila adolescentkinja i mladih žena u  praksi bi bilo  idealno da se prvi Papa test uzme godinu dana nakon prvog seksualnog odnosa, potom jednom godišnje redovno, a kada dva uzastopna rezultata  Papa testa budu uredna razmak može biti i duži od godinu dana, ali nikako duži od 2 eventualno 3 godine.
  2. Kolposkopijaje metoda  pregleda grlića materice i dela vagine, pomoću optičkog aparata – kolposkopa, koja ima za cilj da utvrdi da li na grliću materice postoje neke promene koje se veoma često “golim okom” ne mogu otkriti, a koje zahtevaju dodatnu dijagnostiku. U svakodnevnoj praksi kolposkopija bi trebalo da se radi svakoj ženi zajedno za uzimanjem brisa za Papa test. Razloga ima više ali najznačajniji je taj što u našoj zemlji još uvek nije u potpunosti zaživeo nacionalni, organizovani skrining raka grlića materice niti je svest  svih naših žena takva da same idu jednom godišnje na sistematske ginekološke preglede. Zbog toga bi ovaj pregled  trebalo da se primenjuje kao  bazična metoda za ranu dijagnostiku raka grlića materice kod svih žena koje dođu kod ginekologa iz bilo kog razloga uz, naravno, obavezno uzimanje i brisa za Papa test.
  3. HPV tipizacija (bris grlića materice na prisustvo HPV infekcije). HPV infekcijaje najčešća, polno prenosiva bolest koju izaziva humani papiloma virus – HPV. Infekcija ovim virusom je veoma česta ali svega  oko 30{8fe4410a4282107f1d980bca4d73c760dc0e4fa0a9a93e8da1b9127205eba39d} inficiranih razvija kliničke simptome, što zavisi od stanja imunološkog sistema. Postoji veoma veliki broj ovih vrsta virusa, od kojih se neki  direktno povezuju sa razvojem raka na grliću materice. Za žensku populaciju najznačajniji su visokorizični tipovi virusa (16, 18, 31, 33, 39, 45, 51, 52, 56) koji dovode do pojave “opasnih” promena na  epitelu grlića materice i to u odsustvu bilo kakvih simptoma. Ukoliko se ovo ne otkrije na vreme i ne leči pravilno, jednog dana (u dužem nizu godina) može da dođe do razvoja raka na grliću materice. Zbog toga je veoma značajno da se, osim Papa testa i kolposkopije grlića, uzima povremeno i bris grlića sa ciljem da se utvrdi da li je HPV infekcija prisutna, a ako jeste koji je virus izazvao ovu infekciju.

Kada se Papa test i kolposkopija istovremeno koriste pouzdane su u oko 95{8fe4410a4282107f1d980bca4d73c760dc0e4fa0a9a93e8da1b9127205eba39d} slučajeva, a zajedno sa biopsijom grlića predstavljaju tri metode  koje  su nam  dovoljne da sa sigurnošću postavimo dijagnozu. Ako tome dodamo i uzimanje brisa na prisustvo HPV infekcije možemo “uhvatiti” bilo koju premalignu promenu u začetku ili u “nultiom” stadijum raka grlića materice koji je stoprocentno izlečiv.

PORUKA:

Ono što mora da se kaže i da se zna: mi, lekari, ne možemo da činimo “čuda”, da lečimo i uvek izlečimo ono što je uznapredovalo. Ne zavisi sve od nas lekara,  najviše i pre svega zavisi od svesti pacijenata o neophodnosti preventivnih pregleda.

“VI STE TI KOJI PRVI MORATE DA VODITE RAČUNA O VAŠEM ZDRAVLJU!

 JAVITE SE JEDNOM GODIŠNJE NA SISTEMATSKI GINEKOLOŠKI PREGLED!

 OSTALO JE NAŠE! ”

U poliklinici GINAKO preventivne, sistematske ginekološke preglede obavljaju specijalisti ginekologije i akušerstva:

  • prim. dr sc. med. Jadranka Ravić i
  • dr med. Slavko Arbanas

 


shutterstock_37245157-1200x800.jpg
08/Mar/2019

PREVENTIVNIM PREGLEDIMA ČUVATE SVOJE ZDRAVLJE, JER SAMO ZDRAVA ŽENA JE SREĆNA ŽENA, A SA NJOM JE ONDA SREĆNA I NJENA PORODICA

Karcinom dojke je najčešći maligni tumor kod žena u našoj zemlji i predstavlja vodeći uzrok smrti žena od maligniteta. Dnevno se na teritoriji Srbije beleži 13 novootkrivenih slučajeva, a 4 žene umro od ove opake bolesti. Od toga je čak 20{8fe4410a4282107f1d980bca4d73c760dc0e4fa0a9a93e8da1b9127205eba39d} obolelih i 10{8fe4410a4282107f1d980bca4d73c760dc0e4fa0a9a93e8da1b9127205eba39d} umrlih žena mlađe od 50 godina starosti. Jedna od 8 žena može očekivati da će tokom svog života oboleti od ove bolesti.

Oduvek je, kroz istoriju medicine, od starog Egipta, zatim Hipokrata u Staroj Grčkoj pa sve do savremenog doba rak dojke bio neizlečiva bolest. Sadašnje generacije lekara konačno imaju mogućnost da obezbede obolelim ženama izlečenje i to lečenjem bolesti koja se otkrije u najranijim fazama, kada se još uvek karcinom ne može napipati, tj. kada je manji od 14mm, jer je tada potpuno izlečenje moguće u 97{8fe4410a4282107f1d980bca4d73c760dc0e4fa0a9a93e8da1b9127205eba39d} slučajeva. Način da karcinom dojke otkrijemo u ovim početnim stadijumima je skrining, tj. redovni mamografski pregledi svake 2 godine. Kod nekih žena se zbog specifične građe dojki mamografija mora upotpuniti ultrazvučnim pregledom.

Otkrivanjem karcinoma dojke u ranoj fazi smanjuje se smrtnost, broj obolelih kod kojih  se bolest proširila na druge delove tela, broj operacija kojima se uklanja cela dojka, a omogućavaju se operacije kojima se otklanja samo mali deo dojke, smanjuje se broj pacijenata kojima je potreban agresivniji oblik hemoterapije, a značajno se povećava dužinu preživljavanja kao i dužinu preživljavanja bez povratka (recidiva) bolesti.  Zbog toga je  oporavak brži, smanjuje se invalidnost, a kvalitet života je bolji nego kod žena kod kojih se bolest otkrije u kasnijim fazama.

Smatra se da su faktori rizika za nastanak karcinom dojke:

  • godine života (starije od 45 godina),
  • bolest u porodici (majka, sestra, tetka, baka),
  • prvu menstruaciju pre 12. godine i poslednja posle 50. godine;
  • nerađanje ili prvi porođaj posle 30. godine života;
  • hormonska terapija duži niz godina bez kontrole ginekologa,
  • alkohol i duvan;
  • gojaznost i fizička neaktivnost.

Međutim, najveći broj obolelih žena nema ni jedan od pomenutih faktora rizika, te je neophodno da se sve žene redovno javljaju na kontrolne preglede.

Način da karcinom dojke otkrijemo u početnim stadijumima je skrining koji se sprovodi redovnim mamografski i ultrazvučnom pregledima. Preporuka je da sve žene ultrazvučni pregled rade jednom godišnje, a mamografiju na dve godine. Redovni ultrazvučni pregledi bi trebalo da počnu već oko 20-25 godine, pa sve do 40. godine života, kada bi trebala da se uradi i  prva mamografija, a najkasnije u 45.godini života. Dalju dinamiku određuje radiolog u zavisnosti od rezultata ovih pregleda. Kod mamografskog snimanja se  koristi potpuno neškodljiva doza zračenja koju dobijamo i od sunca, zemljišta i naše okoline za samo 6 nedelja života, a  prilikom ultrazvučnog pregleda zračenje uopšte ne postoji, te su oba pregleda potpuno bezbedna.

PREVENTIVNIM PREGLEDIMA ČUVATE SVOJE ZDRAVLJE, JER SAMO ZDRAVA ŽENA JE SREĆNA ŽENA, A SA NJOM JE ONDA SREĆNA I NJENA PORODICA

PREVENTIVNIM PREGLEDIMA ČUVATE SVOJE ZDRAVLJE, JER SAMO ZDRAVA ŽENA JE SREĆNA ŽENA, A SA NJOM JE ONDA SREĆNA I NJENA PORODICA

Ultrazvučne preglede dojki,  a i sve ostale standardne i dopler ultrazvučne preglede kod nas obavljaju tri radiologa:

dr med. Biljana Lalić Ognjenović

dr med. Jelena Simović  

dr med. Nataša Pujić Stanisavljev

Doktorke Jelena Simović i Nataša Pujić Stanisavljev od oktobra ove godine rade u dopunskom radu  u  Poliklinici Ginako u ordinaciji  ultrazvučne dijagnostike, a doktorka Biljana Lalić Ognjenović je naš “stari” specijalista radiologije koji je sa nama već više od godinu dana.

Kao specijalista radiologije dr med. Biljana Lalić Ognjenović radi u oblastima klasične radiografije i ultrasonografije. Stručno se usavršavala u toku ali i nakon specijalizacije:

  • “Detection and Diagnosis of Breast Diseases Using the Multimodality Approach” kurs profesora Laszla Tabara,  septembar 2018. Beograd
  • “CT school” – Dijagnostička kompjuterizovana tomografija celog tela-napredne radiološke tehnike u urgentnim stanjima, Novi Sad
  • “MR school”-Škola magnetno rezonatnog imidžinga, Novi Sad
  • Prvi srpski Senološki kongres
  • Simozijumi Društva digestivnih radiologa Srbije
  • Edukacija Color Duplex ultrasonografija na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, Klinički centar Srbije

Doktorke Jelena Simović i Nataša Pujić Stanisavljev, specijalisti radiologije Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, rade na svim radiološkim modalitetima koje ova bolnica ima, a posebno se bave ultrazvučnim i mamografskim pregledima dojki u cilju ranog otkrivanja karcinoma dojke. Njihov učitelj u tome je profesor Laszlo Tabar, najveće ime u oblasti dijagnostike bolesti dojke  u svetu.

Svi specijalisti radiologije u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici su uključeni u Nacionalni program za prevenciju raka dojke, kao prvi i drugi čitači skrinig mamografije u okviru svoje ustanove, a u toku je procedura da dr Simović i Pujić dobiju sertifikat za trećeg čitača (“supervizor”) skrining mamografije.

Obe doktorke su prvo prošle obuku profesora Tabara u interpretaciji mamografskih i ultrazvučnih nalaza, zatim obuku u skrining mamografskim pregledima, da bi na kraju i boravile  na Klinici profesora Tabara, u Falunu, u Švedskoj. Tamo su uz profesora uspešno savladale metode biopsije promena na dojci (ultrazvukom vođena biopsija, mamografski vođena vacuum asistirana biopsija), zatim metode obeležavanja promena u dojci neposredno pre operativnog zahvata, metodu galaktografije (radiografskog kontrastnog snimanja mlečnih kanalića), pregled dojki na automatizovanom ultrazvučnom aparatu (ABUS) i magnetnoj rezonanci. Po povratku iz Švedske, u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica uvele su u svoj svakodnevni rad metodu ultrazvukom vođene biopsije promena u dojci, te pacijentkinje iz celog Srema zbog ovih pregleda ne moraju više da odlaze u Novi Sad ili Beograd.  Svoje usavršavanje u ovoj oblasti nastavljaju i dalje kontinuiranom saradnjom sa profesorom Tabarom. U planu je uvođenje i ostalih metoda pregleda, naučenih u Švedskoj, u svakodnevni rad u sremskomitrovačkoj bolnici, a u toku je i edukacija stanovništva o značaju preventivnih pregleda dojke u mestima sremskomitrovačke opštine u vidu predavanja koje drže i dr Simović i dr Pujić i nastupa u medijima,  a uz podršku Gradske uprave za zdravstvo i socijalnu zaštitu i Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica.


8a.jpg
08/Mar/2019

Štitasta žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem i odgovorna je za aktivnost svih ćelija u našem organizmu –  reguliše ćelijski metabolizam svih tkiva u našem telu. Luči tiroidne hormone koji utiču na nivo energije u organizmu, metabolizam ugljenih hidrata i masti, krvotok, digestivni trakt, nerve, mišiće i psihu. Može se slobodno reći da svaka ćelija u našem organizmu zavisi od tiroidnih hormona. Broj obolelih od bolesti štitaste žlezde je u našoj zemlji u porastu. Zabrinjavajući su  podaci koji kažu da je u poslednjih desetak godina u našoj zemlji broj obolelih od raka štitaste žlezde udvostručen.

Funkciju štitaste žlezde treba da ispitujemo uvek kada:

  • postoji otok u donjem delu vrata,
  • gubitak u telesnoj težini bez obzira na dobar apetit,
  • postoji poremećeni srčani ritam,
  • u porodici postoje oboleli od bolesti štitaste žlezde,
  • sterilitet i
  • početak menopauze

Osnovne preventivne mere mogu da se obave u Poliklinici GINAKO i one su:

  • ultrazvučni pregled štitaste žlezde kod dr Nataše Pujić Stanisavljev, dr Biljane Lalić-Ognjenović i dr Jelene Simović
  • provera nivoa hormona – Poslovno tehnička saradnja sa ZU MEDLAB, Novi Sad
  • pregled kod specijaliste Interne medicine dr Danijele Šatlan-Ranković i subspecijaliste endokrinologije dr Jelice Malenković

7.jpg
08/Mar/2019

Šećerna bolest (dijabetes) je oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina, hormona koji se stvara u žlezdi gušterači – pankreasu, a  odgovoran je za pravilan metabolizam šećera. Po kriterijumima Svetske Zdravstvene Organizacije dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi našte (jutarnja i 8-10 sati nakon posledenjeg obroka) veća od 7.0 mmol/L ili šećer u bilo kom slučajnom uzorku krvi ≥11,1 mmol/l. Normalna vrednost je od 3,6 do 6,1 mmol/L.

Dijabetes se smatra hroničnim oboljenjem. Merama prevencije i menjanjem životnim navika obolelih, dijabetes se može kontrolisati i smanjiti mogućnost komplikacija, koje prate život sa ovom bolešću. Primarna prevencija uključuje promociju zdravog načina života uz kvalitetno izbalansiranu umerenu redovnu fizičku aktivnost. Dobro regulisana šećerna bolest je odlična prevencija za nastanak komplikacija na svim krvnim sudovima i kardiovaskularnih bolesti  obolelih.

Najčešći simptomi dijabetesa su:

  • Izražena žeđ;
  • Učestalo mokrenje;
  • Gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu;
  • Brzo zamaranje i osećaj malaksalosti.;
  • Mučnina;

Većina obolelih ima simptome, međutim bolest se veoma često otkrije slučajno prilikom nekog od kontrolnih pregleda. Ako imate neki od ovih simptoma, potrebno je da obavite osnovne laboratorijske analize. Postoji poseban  test pomoću kojeg se ispituje sklonost ka šećernoj bolesti. U pitanju je “Test opterećenja glukozom-šećerom” (OGTT). Ovaj test se izvodi primarno ako postoje gore navedeni simptomi i kod pacijenata kod kojih je analizom krvi i urina utvrđen nivo jutarnje glukoze između 6,1 do 6,9 mmol/l i više.

Prevencija ove bolesti podrazumeva:

  • Redovne godišnje sistematske preglede;
  • Izbegavanje stresa;
  • Redovna fizička aktivnost
  • Izbegavanje brze hrane, gaziranih pića i industrijskih slatkiša.

U Poliklinici GINAKO, specijalista Interne medicine, dr med. Danijela Šatlan-Ranković i subspecijalista endokrinologije dr med. Jelica Malenković  sprovode prevenciju, dijagnostiku i lečenje šećerne bolesti. U smislu prevencije i ranog otkrivanja početnih oblika šećerne bolesti  predlaže se da jednom godišnje uradite sledeće:

  1. laboratorijske analize (sedimentacija, urin, analiza jutarnjeg šećera našte-ŠUK, kompletna krvna slika, analize funkcije jetre, pankreasa i bubrega – ALT, AST, bilirubini, amilaza, kreatinin i urea, eletroliti, ukupni proteini, indeks ateroskleroze (kompletne masnoće)
  2. ultrazvučni pregled trbuha
  3. zakažete pregled kod dr Danijele Šatlan-Ranković ili kod dr  Jelice Malenković

 


3b.jpg
08/Mar/2019

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor koji je uzrok oboljevanja i smrti. Svake godine od ovog raka oboli oko 4500, a umre više od 3000 ljudi. Tačan uzrok nastanka raka nije u potpunosti jasan. Najčešće se javlja kao posledica dejstva naslednih faktora i faktora sredine, načina ishrane i stila života.

Faktori rizika su ishrana bogata crvenim mesom i životinjskim mastima, pušenje, alkohol, gojaznost i slaba fizička aktivnost. Od raka debelog creva može da oboli praktično svako, ali se on najčešće javlja kod ljudi između 50 i 74 godine starosti u oba pola. Bolest se dugo razvija bez vidljivih tegoba. Kada se znaci pojave, bolest je već uznapredovala.

Najčešći simptomi raka debelog creva su:

  • krvarenje u stolici,
  • promene u pražnjenju creva,
  • bolovi u trbuhu,
  • malokrvnost i
  • gubitak telesne težine

Rano otkrivanje (skrining) raka debelog creva podrazumeva testiranje zdravih osoba, bez prisutnih simtoma i znakova bolesti, u cilju otkrivanja promena, najčešće polipa, koje prethode nastanku raka ili raka u ranoj fazi. Polipi su dobroćudne izrasline u unutrašnjosti creva. U nekim polipima vremenom mogu da nastanu zloćudne promene. Vreme prelaska dobroćudne u zloćudnu promenu meri se godinama. Blagovremenim otkrivanjem i uklanjanjem polipa pre nego što se u njima pojave zloćudne promene, sprečavamo nastanak raka. Veoma je dobro poznato da je ukoliko se rak, bilo koje vrste pa i ovaj, otkrije na vreme, u početnoj fazi  uspeh lečenja, a i kvalitet života je  mnogo bolji nego ako se otkrije u poodmakloj fazi.

Postoji veoma jednostavna, brza, pouzdana i jeftina metoda-analiza  za utvrđivanje premalignih ili ranih malignih promena na  debelom crevu. To je testiranje uzorka stolice na prisustvo krvi, koja je nevidljiva golim okom, a koja je često prvi znak postojanja polipa ili raka u debelom crevu. Bilo bi idealno da sve osobe koje imaju od 50 do 74 godine, jednom godišnje urade test na skriveno krvarenje u stolici. Pozitivan test još ne znači postojanje raka. Osobe kod kojih je test pozitivan upućuju se na kolonoskopiju, kako bi se otkrio uzrok krvarenja – dobroćudni polip, maligna bolest ili neko drugo oboljenje debelog creva.

Još jedna analiza je veoma značajna, a vezana je  za bolesti digestivnog trakta. To je utvrđivanje  prisustva bakterije tzv.  Helikobakter pilori, koja se sreće samo kod ljudi u donjem delu želuca  i dovodi se u vezu sa nastankom zapaljenja želuca, čira i zapaljenja dvanaestopalačnog creva. Ova analiza može da se uradi iz krvi, stolice ili biopsijom.

Preventivne mere i pregledi koji mogu da se obave u Poliklinici GINAKO vezano za rano otkrivanje raka na debelom crevu ali i drugih bolesti creva su:

  • analiza stolice na skriveno krvarenje – Poslovno tehnička saradnja sa ZU MEDLAB, Novi Sad
  • analiza stolice ili seruma na prisustvo Helicobacter pylori- Poslovno tehnička saradnja sa ZU MEDLAB, Novi Sad
  • ultrazvučni pregled trbuha (koji je neophodan za dalju dijagnostiku) kod dr Nataše Pujić Stanisavljev, dr Biljane Lalić-Ognjenović i dr Jelene Simović
  • pregled kod primarijus, mr. sc. med. Radovana Zeca, subspecijaliste gastroenterologije i hepatologije
  • gastroskopije, kolonoskopije i rektoskopije kod primarijus, mr. sc. med. Radovana Zeca, subspecijaliste gastroenterologije i hepatologije

srce-i-stetoskop-1200x1200.jpg
08/Mar/2019

Kardiovaskularne  bolesti (KVB) predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u  svetu, pa i kod nas. Više od trećine umrlih pripadaju osobama srednjeg životnog doba. KVB su značajan uzrok radne nesposobnosti i prevremene smrtnosti, osoba mlađih od 65 godina.  U borbi protiv ovih bolesti najveći značaj treba da ima primarna prevencija, koja je usmerena ka prepoznavanju i otklanjanju faktora rizika (FR).

Faktori rizika na koje  ne možemo da utičemo:

  • uzrast i pol – muškarci stariji od 45 a žene 55 godina,
  • nasleđe – rana koronarna bolest srca  muških rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 55 godina, a u ženskih rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 65 godina

Faktori rizika na koje  možemo da utičemo:

  • povišen krvni pritisak – rizik za infarkt srca, moždani udar i oboljenja bubrega raste kod osoba sa povišenim pritiskom, a naročito kada su prisutni i drugi FR; ovi pacijenti pripadaju visoko rizičnim grupama za KVB
  • pušenje – prestankom pušenja smanjuje se rizik od KVB za oko 50{8fe4410a4282107f1d980bca4d73c760dc0e4fa0a9a93e8da1b9127205eba39d} u toku jedne godine
  • povišen LDL-holesterol i nizak HDL-holesterol
  • šećerna bolest – je nezavisni faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca i drugih formi KVB
  • gojaznost i neadekvatna (posebno slana) ishrana – dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija na mnogim organima
  • fizička neaktivnost – redovno umereno vežbanje smanjuje  broj i obolelih i umrlih od  KVB
  • mentalni stres – neizbežni je pratilac savremenog životnog stila

U Poliklinici GINAKO, specijalista Interne medicine, dr med Danijela Šatlan-Ranković i subspecijalista kardiologije, dr med. Nevenka Aćimović pri  prvom kontaktu sa pacijentom, a na  osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda, merenja krvnog pritiska, EKG-a i osnovnih laboratorijskih analiza, utvrđuju prisustvo faktora rizika za KBV, sa ciljem da se daljom zdravstvenom intervencijom, koja obuhvata nefarmakološko i/ili farmakološko lečenje u skladu sa postojećim preporukama, redukuju pa čak i eliminišu FR.

Po potrebi u kardiološkoj ordinaciji Poliklinike može da se obavi i:

  • UTRAZVUK SRCA (ehokardiografija) koia sa velikom sigurnošću omogućuje procenu funkcije srca
  • HOLTER SRČANOG RITMA- 24-časovno snimanje EKG-a za vreme uobičajenih dnevnih aktivnosti
  • HOLTER KRVNOG PRITISKA – nošenje 24-časovnog holtera pritiska kako bi kardiolog mogao tačno da utvrdi da li zaista postoji povišen arterijski pritisak- hipertenzija. Osim toga, kada se utvrdi postojanje povišenog arterijskog pritiska i kada se uvede lek, ova metoda omogućuje kardiologu da proveri da li su lek i njegova doza odgovarajuća terapija.

Preporuke za redovan, jednogodišnji sistematski pregled osoba koje nemaju tegobe i misle da su zdrave, u sklopu prevencije KVB:

  1. Uraditi osnovne laboratorijske analize (sedimentacija, kompletna krvna slika, gvožđe, šečer u krvi, lipidni status / indeks ateroskleroze, urea, kreatinin, urin, stolica na skriveno krvarenje, a kod muškaraca starijih od 50 godina i tumorski marker-PSA)
  2. Kontrola krvnog pritiska i EKG-a uz fizikalni pregled kod opšteg Interniste ili kardiologa

Po potrebi će se uraditi dodatne laboratorijske analize, Holter pritiska, Holter EKG-a i ultrazvuk srca, trbuha, štitaste žlezde ili krvnih sudova vrata, ruku, nogu, bubrega, jetre ili aorte. Koji je pregled potreban određuje opšti internista ili kardiolog, u zavisnosti od rezultata i nalaza nakon prvog pregleda.


3a.jpg
08/Mar/2019

 NAJBOLJA PREVENCIJA KARCINOMA PROSTATE SU REDOVNI PREGLEDI!!!

AKO SE OTKRIJE NA VREME, U POČETNOM STADIJUMU,

KARCINOM PROSTATE JE POTPUNO IZLEČIV!!!

Karcinom prostate je danas u čitavom svetu pa i kod nas, veliki zdravstveni problem jer je drugi najčešći uzrok smrti muškaraca (odmah iza karcinoma pluća).  Svake godine u Srbiji od raka prostate oboli oko 2.400 muškaraca, a umre oko 800 muškaraca.

Postoje tri dobro poznata faktora rizika za nastanak karcinoma prostate na koje ne možemo da utičemo:

  • starost: verovatnoća se povećava u starijem životnom dobu;
  • genetska predispozicija (maligniteti u porodici): ukoliko je muški srodnik (otac, brat..) imao karcinom prostate, ili  je majka bolovala od karcinoma dojke, verovatnoća se povećava;
  • mesto življenja – češće oboljevaju muškarci u razvijenim zemljama i gradskim sredinama u odnosu na one koji žive u nerazvijenim zemljama i seoskim sredinama

Najčešći simptomi zbog kojih bi svaki muškarac trebao da se javi na obavezan  pregled kod urologa su:

  • često mokrenje ili  peckanje prilikom mokrenja ili u toku ejakulacije;
  • otežano mokrenje odnosno napor prilikom mokrenja ili nemogućnost da se izbaci sav urin;
  • spor mokraćni mlaz ili osećaj da se bešika nije u potpunosti ispraznila;
  • krv u urinu ili spermi ili problemi sa erekcijom;
  • bol i nelagodnost u oblasti karlice, donjem delu leđa ili gornjem delu butina;

Ovi simptomi mogu da ukazuju i na postojanje drugih oboljenja prostate kao što su uvećanje i zapaljenje prostate, te je neophodno da  urolog napravi određene preglede i analize i ustanovi koji je tačan uzrok ovih tegoba.

Svaki muškarac iznad 50 godina, a između 40 i 45 godine u slučaju pozitivne porodične anamneze,  treba jednom godišnje da uradi :

  • analizu PSA – (antigen specifičan za prostatu koji se nalazi u krvi) koji može da ukaže, sa priličnom tačnošću na postojanje ili odsustvo karcinoma prostate.
  • ultrazvučni pregled pregled urotrakta i prostate – u brzini i tačnosti nalaza koji se dobijaju dijagnostičkim ultrazvukom prostate a rizika od pregleda nema.
  • pregled kod urologa sa rezultatima PSA i ultrazvučnog pregleda

U slučaju normalnog nalaza kontrole su dalje jednom godišnje a u slučaju nekog problema daalje kontrole određuje urolog.

PREVENCIJA KARCINOMA PROSTATE u POLIKLINICI GINAKO:

  • Analiza TUMORSKOG MARKERA PSA – poslovno-tehnička saradnja sa Zavodom za laboratorijsku dijagnostiku “MEDLAB” Novi Sad
  • ULTRAZVUČNI PREGLEDI PROSTATE – radiolozi: dr med. Biljana Lalić-Ognjenović, dr med. Nataša Pujić-Stanisavljev i dr med. Jelena Simović
  • SPECIJALISTIČKI pregled UROLOGA – dr med. Bogoljub Janković

NEW-logo-Ginako-5

Već 21 godina je
NAŠA MISIJA - ljubaznost – prijatan ambijent
NAŠA VIZIJA - lična medicinska edukacija
tačna dijagnoza – ispravno lečenje
NAŠ CILJ - naš zaštitni znak – zadovoljan pacijent

Poslednji tekstovi

Copyright by Poliklinika Ginako 2019. All rights reserved. Made by CNT